Asistivne tehnologije su različite kompjuterske tehnologije koje omogućavaju postizanje optimalne samostalnosti i komunikacionih sposobnosti dece i osoba s invaliditetom. To su elektronska pomagala kao što su specijalne tastature, alternativni komandna i pomoćna sredstva za komunikaciju, kao i ergonomska pomagala i specijalni softveri.

Na jučerašnjem skupu, kome su prisustvovali mnogi profesori, nastavnici, učitelji, pedagozi, psiholozi, pedagoški asistenti i volonteri koji rade sa decom kojima je potrebna podrška, saradnik EHO Damir Krkobabić prezentovao je rezultate ovog značajnog projekta. U 11 osnovnih škola u Novom Sadu, Veterniku i Pivnicama 13 učenika dobilo je kompjutere i edukativne softvere, dok je osam đaka dobilo dodatnu asistivnu tehnologiju.

Tokom projekta, koji je trajao jednu godinu, održan je i trening za stručno osoblje osnovnih škola iz Novog Sada i okoline. Obrađene su teme inkluzivnog obrazovanja i korišćenja asistivnih tehnologija u nastavi u osnovnim školama. Trening su vodili treneri iz Makedonije, Magdalena Dimkova-Velevska i Vladimir Lazovski.

Gosti iz Makedonije, saradnici u projektu, predstavili su juče primere dobre prakse u uvođenju asistivnih tehnologija u nastavu u osnovnim školama u Makedoniji, a Slavica Marković, direktorka ŠOSO “Milan Petrović” iz Novog Sada prezentovala je korišćenje asistivnih tehnologija u radu sa decom s invaliditetom.

Izvor: Dnevnik / Autor: B. Opranović / Foto: Dnevnik

Previše je prepreka u životima osoba sa invaliditetom. Uprkos dobrim zakonima kojima se njima garantuju prava i potpuna uključenost u društvo, njihovi problemi i dalje su nevidljivi za zajednicu u kojoj žive.

Previše je prepreka u životima osoba sa invaliditetom. Uprkos dobrim zakonima kojima se njima garantuju prava i potpuna uključenost u društvo, njihovi problemi i dalje su nevidljivi za zajednicu u kojoj žive.

“Ono što je problem to je nedovoljna primena, a ona se najviše odnosi na nedovoljno sankcionisanje prekršioca raznih propisa, tako da se mi i dalje suočavamo sa banalnim problemima počev od kretanja vezano za ivičnjake, taktilne staze, zvučne semafore, zatim za korišćenje javnih objekata”, ističe Ivanka Ivanović iz Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom.

Primedbe koje stižu do poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković uglavnom se odnose na opštu nepristupačnost i na diskriminaciju prilikom zapošljavanja.

“Poseban fokus treba staviti na zapošljavanje koje i jeste jedan od osnovnih uslova za puno uključivanje osoba s invaliditetom u društvo i naravno nastaviti sa procesom inkluzivnog obrazovanja, jer je vrlo teško naći posao bez dovoljno kvalifikacija”, ističe Janković.

Novina u predstojećim izmenama u Zakonu o zabrani diskriminacije osoba s invaliditetom je ta da će nekima od njih biti omogućeno pravo korišćenja faksimila.

“Svi sugrađani koji zbog fizičkog hendikepa nisu u stanju da se potpišu u banci, nisu u stanju da urade te tako jednostavne, obične stvari, sada promenom zakonske regulative, moći će da koriste faksimil i postanu ravnopravni članovi društva”, kaže Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća i na nezavidan položaj osoba s mentalnim invaliditetom. Preporučuje da bi pored ostalog trebalo ukinuti i dosadašnji koncept njihovog potpunog lišavanja poslovne sposobnosti.

Izvor: rts.rs

Događaju koji je organizovan povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom prisustvovale su i zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović i sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu Snežana Đurić. U programu je učestvovalo 14 osnovnih škola za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju, a podršku su im dali učenici četiri beogradske osnovne škole.

Andrea Radulović je rekla da je Međunardni dan osoba sa invaliditetom značajan dan za Beograd i čitavo društvo.

“Ovakvim manifestacijama društvu šaljemo jasnu poruku da smo svi ravnopravni, da imamo ista prava, kao i pravo na različitost. Grad Beograd će i ubuduće podržavati ovakve manifestacije jer je jedan od zadataka grada odnosno temelj izgradnje savremenog Beograda da promovišemo inkluziju, pokažemo da su mališani sa smetnjama u razvoju vidljivi u našem gradu i da vodimo računa o njima”, istakla je Andrea Radulović.

Sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu Snežana Đurić je kazala da je ovo način da Grad Beograd pokaže podršku i posvećenost inkluziji i uključivanju mladih u normalan život.

“Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu naročito obraća pažnju na sve to, jer proces inkluzije kreće od najranijeg detinjstva, od polaska u vrtić. Nastojimo da svoj deci ukažemo da postoje različitosti, da moramo da ih prihvatimo, ali i da ukažemo pomoć i pažnju svoj deci sa smetnjama u razvoju. Neznanje podstiče nerazumevanje različitosti i izaziva sukobe i nedoumice koje nastaju”, precizirala je ona.

Deca su danas prikazala svoje talente za pesmu i igru, kao i svoje umetničke radove.

Manifestaciji su prisustvovali i zamenik sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Igor Raičević i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Jasmina Mitrović Marić, kao i deca četiri beogradske osnovne škole.

Procenjuje se da 15 % svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta. Informacione i komunikacione tehnologije u eri digitalizacije razvijaju personalizovane usluge širokog spektra za velik broj korisnika, a koje mogu doprineti inkluziji osoba sa invaliditetom i pomoći im u svakodnevnom životu.

Prilikom uvodnog obraćanja Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, je naglasila da tehnologija može da pomogne uključenosti osoba sa invaliditetom u osvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, profesionalnu afirmaciju, učestvovanje u svakodnevnim društvenim i kulturnim aktivnostima i da je zato važno maksimalno iskoristiti mogućnosti koje tehnologija pruža, a istovremeno učiniti samu tehnologiju dostupnom svima.

Državna sekretarka je istakla da se Ministarstvo institucijalnom podrškom ovom projektu priključilo Regionalnoj inicijativi za Evropu – „EUR3: Role of ICT in the development of an inclusive society“, usvojenoj na Svetskoj konferenciji o razvoju telekomunikacija 2014. godine.

„Ujedinjene nacije su 2013. godine usvojile Okvir za razvoj IKT koji uključuje osobe sa invaliditetom. Smatramo da će i ova konferencija uspešno predstaviti smernice za razvoj inkluzivnih i pristupačnih tehnoloških rešenja za osobe sa invaliditetom.“, istakla je Tatjana Matić.

Učesnici konferencije će, u vidu zaključaka, dati regionalni doprinos naporima međunarodne zajednice da se upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija poboljša kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Konferencija se održava u organizaciji udruženja ProForma i Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) i uz saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva kulture i informisanja.