Školu su pohađali polaznici iz Ljiga, Šapca, Leposavića, Kragujevca, Kikinde, Zrenjanina, Odžaka, Čaglavice, Niša, Beograda, Zagreba i Atine. Deo je predavanja pratio u Press centru UNS-a gde su organizovana predavanja i vežbe, dok je deo polaznika kurs pratio online uz pomoć direktnog prenosa svih predavanja i chat dodatka za komunikaciju.

Nastavu i vežbe držali su vodeći srpski profesionаlаci iz oblаsti veb novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа i multimedija, a polaznici su tokom kursa učili o specifičnostima pisanja i uređivanja za veb, upotrebi multimedijalnih sadržaja, pokretanju veb sajtova i poslovanju na internetu, kao i o upotrebi društvenih mreža u poslovne svrhe i onlajn marketingu i PR-u.

U okviru praktičnih vežbi, polaznici su između ostalog vežbali samostalno objavljivanje sadržaja na vebu, upotrebu alаta i progrаma zа komunikаciju i zajednički rad u virtuelnim redakcijama, optimizaciju sadržaja, kao i specifičnosti organizovanja teksta na vebu.

Poseban segment u okviru ove generacije bio je posvećen snimanju i video montaži, tokom koje su organizovane i praktične vežbe snimanja i montiranja video priloga u Press centru UNS-a.

Ovogodišnja obuka za 12 novinara iz lokalnih medija realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru projekta “Nauči više – informiši bolje: Sticanje veb i video veština za profesionalizaciju novinarstva i lokalnih medija”.

 
Polaznici koji su se opredelili za standardan kurs predavanja i vežbe prate svаke subote i nedelje od 10 sati u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihаilova 6/III), dok je polaznicima koji su se odlučili za online kurs na raspolaganju direktan prenos svih predavanja i vežbi, interaktivan odnos sa predavačima i polaznicima u sali, kao i svi nastavni materijali u elektronskoj formi.

 
Tokom prvog radnog vikenda polaznici su učili specifičnosti veb novinarstva i pisanje za veb, kao i osnovne elemente i korake prilikom pripremanja multimedijalnog sadržaja, a održane su i prve praktične vežbe. Kurs traje osam radnih vikenda i obuhvata ukupno 88 časova predavanja i vežbi.

Znanja i veštine stečene tokom kursa biće testirana tokom završne vežbe po završetku svih predavanja, a svi polaznici koji uspešno polože završni test stiču i diplomu Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.

 
U XIII generaciji nalazi se i 12 novinara iz lokalnih medija iz Ljiga, Šapca, Leposavića, Kragujevca, Kikinde, Zrenjanina, Odžaka, Čaglavice i Niša, a njihova obuka odvija se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru projekta “Nauči više – informiši bolje: Sticanje veb i video veština za profesionalizaciju novinarstva i lokalnih medija”.

Svi kandidati mogu zakazati predupisni razgovor i saznati sve detalje o načinu rada, programu i predavačima, a odgovorićemo i na sva dodatna pitanja koja imate. Sa svakim kandidatom razgovaramo pojedinačno u UNS-u, Resavska 28/I ili Skajpom ako niste u prilici da dođete do nas.

REDOVAN KURS

WebNovinar omogućava dva načina pohađanja nastave. Predavanja i vežbe sa predavačima i našim koordinatorskim timom možete pratiti svаke subote i nedelje od 10 sati u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihаilova 6/III) u trajanju od osam radnih vikenda. Nastavu drže vodeći srpski profesionаlаci iz oblаsti veb novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа i multimedija.

ONLINE KURS

Polaznici upisani na online kurs biće u mogućnosti da prate direktan video prenos svih predavanja i učestvuju u svim vežbama, a svi nastavni materijali, prezentacije i udžbenik Škole veb novinarstva biće im dostupni u elektronskoj formi preko zatvorenog dela sajta škole WebNovinar.

PROGRAM ŠKOLE

Ukupan fond časova je 88, a svaki čas traje 45 minuta. Na kraju svakog nastavnog bloka organizuje se i praktična vežba na kojoj polaznici demonstriraju stečena znanja i veštine. Sve teme koje se obrađuju možete videti na stranici PROGRAM ŠKOLE VEB NOVINARSTVA.    

Budite deo XIII generacije i pripremite se za rad na vebu: PRIJAVA NA KURS.

Osim kolega iz Srbije, kurs pohađaju i novinari medija dijaspore iz Švajcarske, Luksemburga, Italije, Austrije, Hrvatske i BiH.

Polaznici koji su se opredelili za standardan kurs predavanja i vežbe prate svаke subote i nedelje od 10 sati u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihаilova 6/III), dok je polaznicima koji su se odlučili za online kurs, kao i novinarima iz medija dijaspore, na raspolaganju direktan prenos svih predavanja i vežbi, interaktivan odnos sa predavačima i polaznicima u sali, kao i svi nastavni materijali u elektronskoj formi.

Tokom prvog radnog vikenda polaznici su učili specifičnosti veb novinarstva i pisanje za veb, kao i osnovne elemente i korake prilikom pripremanja multimedijalnog sadržaja, a održane su i prve praktične vežbe. Kurs traje osam radnih vikenda i obuhvata ukupno 88 časova predavanja i vežbi.

Znanja i veštine stečene tokom kursa biće testirana tokom završne vežbe po završetku svih predavanja, a svi polaznici koji uspešno polože završni test stiču i diplomu Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.

Školu je u ovoj generaciji podržala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

REDOVAN KURS

WebNovinar omogućava dva načina pohađanja nastave. Možete se družiti sa predavačima, našim koordinatorskim timom i drugim polaznicima svаke subote i nedelje od 10 sati u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihаilova 6/III). Nastavu i vežbe drže vodeći srpski profesionаlаci iz oblаsti veb novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа i multimedija.

ONLINE KURS

Polaznici upisani na online kurs biće u mogućnosti da prate direktan video prenos svih predavanja i učestvuju u svim vežbama, a svi nastavni materijali, prezentacije i udžbenik Škole veb novinarstva biće im dostupni u elektronskoj formi preko zatvorenog dela sajta škole WebNovinar.

Budite deo XII generacije koja će u akciju po nova znanja i veštine krenuti u aprilu.

Tako je već u prvoj generaciji polaznika, koja je svoju obuku završila tokom 2013. godine, nastalo nekoliko korisnih blogova  kao rezultat rada na kursu.

Jedan od njih je i blog izaberidazivis.com koji je pokrenula Milica Knežević iz Zrenjanina sa ciljem da pomagne ljudima sa paraplegijom da se izbore sa svojim invaliditetom i pronađu za sebe korisne informacije o mogućnostima za aktivan život.

“Meni je mnogo značilo to što je ceo kurs mogao da se prati od kuće preko interneta, jer zbog svog invaliditeta nisam mogla da odlazim na predavanja. Sada pohađam i kurs internet marketinga”,  objašnjava najmlađa polaznica u toj generaciji neke od prednosi ovog kursa.

Zoran Gavrilović iz Beograda je nakon završene škole napravio stručni blog o preradi drveta koji se nalazi na adresi preradadrveta.wordpress.com. Od tog bloga nastala je i grupa na društvenim mrežama u kojoj su okupljeni diplomirani inžеnjeri prerade drveta koji razmenjuju svoja iskustva.

“U Školi mi je najviše koristilo predavanje Veroljuba Zmijanca, mada su svi predavači odlični”, kaže Gavrilović koji je više nego zadovoljan školom.

Isidori Pop Lazić iz Beograda je u planu da pokrene veb sajt nakon što završi master studije gde će pokušati da primeni sve što je naučila u školi.

“Najviše mi se svidelo predavanje o fotografiji Zvezdana Mančića. Nakon toga se uvek trudim da pravim fotografije koje su po pravilima profesije“, kaže Isidora Pop-Lazić.

Nedeljka Rakića iz Kovina je škola pokrenula ka novim stvarima. Naučio je kako da smisleno pretražuje internet i kako da sadržaji postanu viralni.

“Tokom škole sam pokrenuo blog rnedeljko.wordpress.com i objavio nekoliko tekstova, a u planu mi je da napravim i vebsajt koji će se baviti slabovidim osobama”, kaže Rakić.

Slična iskustva deli i njegova koleginica iz Niša Marija Golubović. “Najkorisnije i ono što primenjujem stalno je napredno pretraživanje interneta, a nakon škole mnogo pažljivije posmatram sajtove, kako je šta postavljeno, da li je najbitnije dovoljno uočljivo ili nije”, kaže Marija koja je aktivna u nevladinom sektoru, gde se svakodnevno bori za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Nakon ove generacije, Škola veb novinarstva obučila je još dve generacije polaznika, o kojima ćemo pisati u narednim tekstovima.

Tekst: A. Radovanović

Polaznici jedanaeste generacije tokom kursa su učili o specifičnostima pisanja i uređivanja za veb, upotrebi multimedijalnih sadržaja, pokretanju veb sajtova i poslovanju na internetu, kao i o upotrebi društvenih mreža u poslovne svrhe i onlajn marketingu i PR-u.

Poseban segment kursa bio je posvećen fotografiji na vebu i upotrebi video materijala, kako bi svi polaznici stekli osnovna znanja neophodna i za grafičko opremanje i uređivanje teksta, kao i kreiranju infografika.

U okviru praktičnih vežbi, polaznici su između ostalog vežbali samostalno objavljivanje sadržaja na vebu, upotrebu alаta i progrаma zа komunikаciju i zajednički rad u virtuelnim redakcijama, optimizaciju sadržaja, kao i specifičnosti organizovanja teksta na vebu, a sve navedene veštine  demonstriraće i tokom završne vežbe koja ih očekuje pre dodele diploma Škole veb novinarstva.

Nastavu i vežbe držali su vodeći srpski profesionаlаci iz oblаsti veb novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа i multimedija. Deo polaznika nastavu je pratio u Press centru Udruženja novinara Srbije, a deo online zahvaljujući direktnim video prenosima svih predavanja i vežbi.

Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije osnovana je 2008. godine i predstavlja prvu stručnu obuku te vrste u regionu. Tokom prethodnih sedam godina WebNovinar je izrastao u vodeću školu veb novinarstva u zemlji, čiji je cilj da polaznike obuči za samostalan rad na vebu, odnosno razvijanje karijere u svetu novih medija.

Kao i do sada Škola će poštovati inkluzivni princip rada, gde će osobe sa invaliditetom zajedno sa drugim upisanim pratiti nastavu i vežbe kako bi stekli moderna znanja i veštine potrebna za lakše zapošljavanje ili samozapošljavanje.

Ovakva praksa postoji već dve godine tokom kojih je jednokratna projektna podrška za obuku osoba s invaliditetom Škola imala od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva kulture i informisanja.

Škola je u martu 2013. godine s uspehom u svoju nastavu uvela mogućnost praćenja nastave na daljinu. Onlajn polaznicima omogućeno je da u realnom vremenu prate nastavu, postavljaju pitanja i komentarišu. Snimci predavanja dostupni su polaznicima i za naknadno gledanje. Osobe sa invaliditetom koristile su obe mogućnosti pohađanja nastave, fizičkog prisustva i onlajn praćenja.

Do sada je 13 osoba sa invaliditetom uspešno završilo Školu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbedilo je 64.795.543,29 dinara za podršku 111 projekata. Na potpisivanju ugovora u Gerontološkom centru Bežanijska kosa Ministar Aleksandar Vulin obećao je da će do kraja godine sve filijale PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje biti pristupačne za osobe s invaliditetom. „Isto radimo i sa MUP-om. Znamo kako je to kada ne možete da uđete po ličnu kartu“, rekao je Vulin.

Foto: D. B.

Imajući u vidu da novinarski posao nije ekonomski cenjen, da su onlajn redakcije malobrojne, a da se traži da brzo objavljuju veliku količinu proverenih informacija, ali i komentara, skoro 24 sata,  vođena je u Novom Sadu diskusija na temu „Etika u onlajn medijima – standardi i praksa“ u organizaciji Škole veb novinarstva UNS-a.

Jedan od uvodničara, urednik b92.net Pavle Zlatić, naveo je da se „novinarski zadaci nisu drastično promenili, već alati“, da je danas „izraženiji imperativ brzine“ i da njegov medij dnevno objavi 400 članaka.

„U štampi imate vremena da debatujete, prvi, drugi, treći kolegijum. To ne možete na vebu. Svakih 15, 20 minuta morate doneti neku odluku koja preispituje sve što piše u Kodeksu. Ranije su novinari gradili mrežu poznanstava. Sedeli u ’Šumatovcu’. Pisali su o tome Tijanić i Tirnanić. Tviter je danas ’Šumatovac’ digitalnog doba“.

Ovaj urednik rekao je da pojedine kolege još uvek govore da su neke vesti sa tvitera i fejsbuka, ne uzimaju ozbiljno, a da zapravo treba razmišljati novinarski i naveo da je predsednik SAD Barak Obama na svom tviteru objavio da će voditi Ameriku u drugom mandatu.

Zlatić smatra da se u srpskoj medijskoj sferi najmanje poštuje pretpostavka nevinosti, ali da kazne neće biti dovoljne sa se spreči kršenje etičkih pravila dok „publika sama ne reguliše tržište“.

Naveo je i primer povređivanja dece na sajmu gde je b92.net stavio naslov koji odgovara istini „Prevrnuo se tobogan, povređena deca“, a da su senzacionalistički naslovi u kojima je navođeno kako je eksplodirao zapravo donosili više klikova i da se na taj način „gubi tržišna utakmica“.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navela je da je jedan od drastičnijih primera s kojim se Savet suočio obraćanje staratelja devojčice koja je imala tri godine kada se dogodila porodična tragedija, a da je sve detalje saznala kada je stasala da pretražuje svoje ime i prezime na internetu. Novaković je napomenula da se ovaj slučaj rešio tako što su onlajn izdanja tradicionalnih medija povukla tekstove.

„Novinari i mediji nisu uvek svesni da ono što se objavi na internetu ostaje zauvek“.
Novakovićeva je ukazala da Savet za štampu ima princip da mediji odgovaraju za komentare koje objavljuju i navela primer u kom je sajt NSPM prekršio kodeks kada se glavni i odgovorni urednik oglasio u komentarima ispod teksta objavljujući sadržaj komentara koji nije odobrio. Tu se otvorilo pitanje „Da li je ukazivanje na govor mržnje, govor mržnje?“.

„Teško je onima koji puštaju komentare da procene da li je nešto nedopustivo da se pojavi kao komentar, tanka je linija do cenzure“.

Novakovićeva je govorila o odluci po kojoj je teleprompter.rs prekršio kodeks za „objavljivanje ličnih podataka“ porodice iz Novog Sada koja je dovođena u  vezu sa sektom.  Prema njenim rečima radilo se o prvom slučaju u kom su za tekst koriščeni isključivo izvori sa interneta.

Urednik onlajn medija teleprompter.rs Danilo Redžepović naveo je da nije objavio adresu i fotografije „anonimnih ljudi“ već ljudi koji se bave „javnim poslom, aktivizmom, koji su bili u medijima, Blic, 24 sata i koji drže javni objekat i generalno se zna kako izgledaju“, kao i da na navedenoj „kućnoj adresi postoji nekoliko firmi, organizacija“ i da je u tom kontekstu pomenut i vrtić koji se tu nalazi.

„Kritikovan sam što ih nisam pozvao za komentar. A mi smo alternativni sajt. Radio 021, RTV i NDNV spominjali su moje ime, kako sam neofašista, neonacista. Ni mene niko nije pozvao za komentar, a objavljivali su to o meni“.

Novaković je navela da je dobro što je urednik Telepromptera odgovorio na žalbu i da odluka nije bila jednoglasna, kao i da je ideja samoregulacije da se izbruse standardi, a ne kažnjavaju mediji.

Tokom diskusije otvoreno je pitanje objavljivanje sadržaja preuzetog sa društvenih mreža privatnih lica.

Urednik sajta novosadskog Dnevnika dnevnik.rs Aleksandar Grubeša rekao je da se trude da ne preuzimaju sadržaje sa Fejsbuka jer „ljudi često nisu svesni da to što objavljuju može biti zloupotrebljeno“. Da se, takođe, trude da „ne budu tabloidni“ ali da „za svakoga od nas postoji tabloidna vest na koju će kliknuti“.

„Kada sam počinjao preovlađivalo je mišljenje da mediji treba da edukuju ljude. Naš obrazovni sistem ne edukuje, a zašto bi mediji postupali drugačije“.

Grubeša je rekao da se pogrešno misli da mediji kreiraju javno mnenje. „Novinarima niko ne veruje, egzistencijalni i drugi novinarski problemi nikoga ne interesuju. Koje mišljenje to mi kreiramo?“.

Grubeša je naveo primer da ljudi na društvenim mrežama šire viruse klikom na poruke prijatelja na engleskom iako znaju da ta osoba ne zna ni jednu englesku reč.

„Mediji nisu napravili ljude idiotima. Mediji vešto eksploatišu tu činjenicu“.

Urednik sajta dnevnik.rs je naveo da su mediji „interesne sfere“ i da ih različite grupacije koriste za međusobno blaćenje. „Mediji su sve gori i gori, uprkos tome što je sve više diplomiranih novinara“.

Urednik sajta Radio-televizije Vojvodina rtv.rs Dejan Marjanović naveo je nekoliko primera.  RTV je poštujući pravilo dva nezavisna izvora odlučio da ne objave informaciju „renomiranog nedeljnika“ da je napadnuti biznismen preminuo, iako se polazi od toga da su novinari te redakcije proverili vest pre objavljivanja, ali da je za razliku od ovde dobre odluke, postojala i loša, kada se tviter informacija ispostavila tačnom tokom poplava, a ne zvanična agencijska vest kojoj je data prednost.

Marjanović je rekao da je objavljivanje snimka stravičnog saobraćajnog udesa u Novom Sadu bio javni interes i da je pažljivo snimak pogledan da se „ne vidi ni jedno lice“.

„U vreme snežnih mećava objavili smo link na Fejsbuk stranici na koji se komentarom javio čovek tvrdeći da je u Stepanovićevu ’krov škole pod pritiskom snega pao’. Policija ne zna. Školu ne možemo da dobijemo. Dečko koji nam vodi društvene mreže napisao je da prema nezvaničnim informacijama to saznajemo, da bi nam onda čovek koji je ostavio komentar napisao kako se to nije dogodilo i da je hteo da ukaže na probleme u svom mestu“.

„Teško je biti ispred drugih, boriti se naslovom“Pregažena devojka na bulevaru“ sa ŠOKANTNO: Džip smrskao lobanju…Na koji naslov biste vi kliknuli?“.

Urednik sajta 021.rs Slobodan Krajnović napomenuo je da novinarske greške ne bi svrstavao u etiku. „Nobelova nagrada i Dobrica Ćosić su greške“.

On kao problem onlajn novinarstva vidi brzinu.

„Ne možemo govoriti o dnevnom, već o desetominutnom novinarstvu. To je onlajn“.

Krajnović je rekao da je internet javno dobro i da na ovoj mreži ne postoji privatnost.  „Ukrasti fotografiju iz nečije kuće je krivično delo“.

„Etike u medijima u Srbiji više nema. Prvi je razlog jer ne postoje jasna zakonska ograničenja. Tela i novinarska udruženja moraju više da govore o kažnjavanju medija“.

Krajnović je rekao da je mnogo lakše bilo raditi u tradicionalnom novinarstvu  i da iako od interneta živi istovremeno ga i prezire zbog urušavanja njegove matične profesije – novinarstva.

„Etika je najvažnija, uz ekonomsku nezavisnost i finansijsku stabilnost. Kada mediji budu finansijski nezavisni, nećemo imati tabloidizaciju“.

Foto: UNS

Polaznici koji su se opredelili za standardan kurs predavanja i vežbe prate svаke subote i nedelje od 10 sati u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihаilova 6/III), dok je polaznicima koji su se odlučili za online kurs na raspolaganju direktan prenos svih predavanja i vežbi, interaktivan odnos sa predavačima i polaznicima u sali, kao i svi nastavni materijali u elektronskoj formi.

Tokom prvog radnog vikenda polaznici su učili specifičnosti veb novinarstva, pisanje za veb i osnovne korake prilikom pripremanja multimedijalnog sadržaja, a održane su i prve praktične vežbe. Kurs traje još sedam radnih vikenda i obuhvata ukupno 88 časova predavanja i vežbi.

Znanja i veštine stečene tokom kursa biće testirana tokom završne vežbe po završetku svih predavanja, a svi polaznici koji uspešno polože završni test stiču i diplomu Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.