Onlajn nije dnevno, već desetominutno novinarstvo

Brzina kojom trče onlajn mediji vrtoglava je. Mogućnost da se načini greška, pogazi etički kodeks svakodnevna je i po više puta.

Imajući u vidu da novinarski posao nije ekonomski cenjen, da su onlajn redakcije malobrojne, a da se traži da brzo objavljuju veliku količinu proverenih informacija, ali i komentara, skoro 24 sata,  vođena je u Novom Sadu diskusija na temu „Etika u onlajn medijima – standardi i praksa“ u organizaciji Škole veb novinarstva UNS-a.

Jedan od uvodničara, urednik b92.net Pavle Zlatić, naveo je da se „novinarski zadaci nisu drastično promenili, već alati“, da je danas „izraženiji imperativ brzine“ i da njegov medij dnevno objavi 400 članaka.

„U štampi imate vremena da debatujete, prvi, drugi, treći kolegijum. To ne možete na vebu. Svakih 15, 20 minuta morate doneti neku odluku koja preispituje sve što piše u Kodeksu. Ranije su novinari gradili mrežu poznanstava. Sedeli u ’Šumatovcu’. Pisali su o tome Tijanić i Tirnanić. Tviter je danas ’Šumatovac’ digitalnog doba“.

Ovaj urednik rekao je da pojedine kolege još uvek govore da su neke vesti sa tvitera i fejsbuka, ne uzimaju ozbiljno, a da zapravo treba razmišljati novinarski i naveo da je predsednik SAD Barak Obama na svom tviteru objavio da će voditi Ameriku u drugom mandatu.

Zlatić smatra da se u srpskoj medijskoj sferi najmanje poštuje pretpostavka nevinosti, ali da kazne neće biti dovoljne sa se spreči kršenje etičkih pravila dok „publika sama ne reguliše tržište“.

Naveo je i primer povređivanja dece na sajmu gde je b92.net stavio naslov koji odgovara istini „Prevrnuo se tobogan, povređena deca“, a da su senzacionalistički naslovi u kojima je navođeno kako je eksplodirao zapravo donosili više klikova i da se na taj način „gubi tržišna utakmica“.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković navela je da je jedan od drastičnijih primera s kojim se Savet suočio obraćanje staratelja devojčice koja je imala tri godine kada se dogodila porodična tragedija, a da je sve detalje saznala kada je stasala da pretražuje svoje ime i prezime na internetu. Novaković je napomenula da se ovaj slučaj rešio tako što su onlajn izdanja tradicionalnih medija povukla tekstove.

„Novinari i mediji nisu uvek svesni da ono što se objavi na internetu ostaje zauvek“.
Novakovićeva je ukazala da Savet za štampu ima princip da mediji odgovaraju za komentare koje objavljuju i navela primer u kom je sajt NSPM prekršio kodeks kada se glavni i odgovorni urednik oglasio u komentarima ispod teksta objavljujući sadržaj komentara koji nije odobrio. Tu se otvorilo pitanje „Da li je ukazivanje na govor mržnje, govor mržnje?“.

„Teško je onima koji puštaju komentare da procene da li je nešto nedopustivo da se pojavi kao komentar, tanka je linija do cenzure“.

Novakovićeva je govorila o odluci po kojoj je teleprompter.rs prekršio kodeks za „objavljivanje ličnih podataka“ porodice iz Novog Sada koja je dovođena u  vezu sa sektom.  Prema njenim rečima radilo se o prvom slučaju u kom su za tekst koriščeni isključivo izvori sa interneta.

Urednik onlajn medija teleprompter.rs Danilo Redžepović naveo je da nije objavio adresu i fotografije „anonimnih ljudi“ već ljudi koji se bave „javnim poslom, aktivizmom, koji su bili u medijima, Blic, 24 sata i koji drže javni objekat i generalno se zna kako izgledaju“, kao i da na navedenoj „kućnoj adresi postoji nekoliko firmi, organizacija“ i da je u tom kontekstu pomenut i vrtić koji se tu nalazi.

„Kritikovan sam što ih nisam pozvao za komentar. A mi smo alternativni sajt. Radio 021, RTV i NDNV spominjali su moje ime, kako sam neofašista, neonacista. Ni mene niko nije pozvao za komentar, a objavljivali su to o meni“.

Novaković je navela da je dobro što je urednik Telepromptera odgovorio na žalbu i da odluka nije bila jednoglasna, kao i da je ideja samoregulacije da se izbruse standardi, a ne kažnjavaju mediji.

Tokom diskusije otvoreno je pitanje objavljivanje sadržaja preuzetog sa društvenih mreža privatnih lica.

Urednik sajta novosadskog Dnevnika dnevnik.rs Aleksandar Grubeša rekao je da se trude da ne preuzimaju sadržaje sa Fejsbuka jer „ljudi često nisu svesni da to što objavljuju može biti zloupotrebljeno“. Da se, takođe, trude da „ne budu tabloidni“ ali da „za svakoga od nas postoji tabloidna vest na koju će kliknuti“.

„Kada sam počinjao preovlađivalo je mišljenje da mediji treba da edukuju ljude. Naš obrazovni sistem ne edukuje, a zašto bi mediji postupali drugačije“.

Grubeša je rekao da se pogrešno misli da mediji kreiraju javno mnenje. „Novinarima niko ne veruje, egzistencijalni i drugi novinarski problemi nikoga ne interesuju. Koje mišljenje to mi kreiramo?“.

Grubeša je naveo primer da ljudi na društvenim mrežama šire viruse klikom na poruke prijatelja na engleskom iako znaju da ta osoba ne zna ni jednu englesku reč.

„Mediji nisu napravili ljude idiotima. Mediji vešto eksploatišu tu činjenicu“.

Urednik sajta dnevnik.rs je naveo da su mediji „interesne sfere“ i da ih različite grupacije koriste za međusobno blaćenje. „Mediji su sve gori i gori, uprkos tome što je sve više diplomiranih novinara“.

Urednik sajta Radio-televizije Vojvodina rtv.rs Dejan Marjanović naveo je nekoliko primera.  RTV je poštujući pravilo dva nezavisna izvora odlučio da ne objave informaciju „renomiranog nedeljnika“ da je napadnuti biznismen preminuo, iako se polazi od toga da su novinari te redakcije proverili vest pre objavljivanja, ali da je za razliku od ovde dobre odluke, postojala i loša, kada se tviter informacija ispostavila tačnom tokom poplava, a ne zvanična agencijska vest kojoj je data prednost.

Marjanović je rekao da je objavljivanje snimka stravičnog saobraćajnog udesa u Novom Sadu bio javni interes i da je pažljivo snimak pogledan da se „ne vidi ni jedno lice“.

„U vreme snežnih mećava objavili smo link na Fejsbuk stranici na koji se komentarom javio čovek tvrdeći da je u Stepanovićevu ’krov škole pod pritiskom snega pao’. Policija ne zna. Školu ne možemo da dobijemo. Dečko koji nam vodi društvene mreže napisao je da prema nezvaničnim informacijama to saznajemo, da bi nam onda čovek koji je ostavio komentar napisao kako se to nije dogodilo i da je hteo da ukaže na probleme u svom mestu“.

„Teško je biti ispred drugih, boriti se naslovom“Pregažena devojka na bulevaru“ sa ŠOKANTNO: Džip smrskao lobanju…Na koji naslov biste vi kliknuli?“.

Urednik sajta 021.rs Slobodan Krajnović napomenuo je da novinarske greške ne bi svrstavao u etiku. „Nobelova nagrada i Dobrica Ćosić su greške“.

On kao problem onlajn novinarstva vidi brzinu.

„Ne možemo govoriti o dnevnom, već o desetominutnom novinarstvu. To je onlajn“.

Krajnović je rekao da je internet javno dobro i da na ovoj mreži ne postoji privatnost.  „Ukrasti fotografiju iz nečije kuće je krivično delo“.

„Etike u medijima u Srbiji više nema. Prvi je razlog jer ne postoje jasna zakonska ograničenja. Tela i novinarska udruženja moraju više da govore o kažnjavanju medija“.

Krajnović je rekao da je mnogo lakše bilo raditi u tradicionalnom novinarstvu  i da iako od interneta živi istovremeno ga i prezire zbog urušavanja njegove matične profesije – novinarstva.

„Etika je najvažnija, uz ekonomsku nezavisnost i finansijsku stabilnost. Kada mediji budu finansijski nezavisni, nećemo imati tabloidizaciju“.

Foto: UNS